Stari papir još uvek završava na deponijama

prvi_clanak

„Nezvanične procene su da oko 20%-35%

starog papira od ukupnih količina koje se

generišu u Srbiji završi na deponijama.

Na žalost naše stanovništvo u većini nema

razvijenu ekološku svest i nije im omogućeno

da otpad razvrstavaju.“

Kakve su tendencije u vezi sa količinama sakupljenog otpadnog papira na tržištu Srbije? Kakav je trend po ovom pitanju kada se radi o vašoj kompaniji?

Kada je tržište Srbije u pitanju osnovni razlog pada sakupljenih količina koji se vidi da dijagramu je taj što od 2014. godine količine sakupljene na Kosovu ne ulaze u ukupno sakupljene količine u Srbiji. Što se tiče PS FHB-a, u tabeli se vidi pad u 2014. godine. Međutim, kao što sam već naveo, razlog toga su količine sa Kosova, kao i direktna kupovina naših fabrika Umka i FHB-a od nekoliko velikih generatora ambalažnog otpada, tako da ove količine od 2014. godine ne ulaze u sakupljene količine PS FHB-a. PS FHB ostvaruje konstantan rast sakupljenih količina starog papira i drugog ambalažnog otpada. Trudimo se da zadržimo ovakav trend. Do kraja 2016. godine procena je da ćemo sakupiti oko 80.000 t, što će ujedno biti i rekord koji će PS FHB postići. Naše procene su da bi trebalo u narednom periodu da se poveća količina sakupljenog starog papira i ostalog ambalažnog otpada. Poglavlje 27 koje je vezano za ekologiju će sigurno u određenoj meri uticati i na kreiranje politike i strategija firmi koje se bave reciklažom i sakupljanjem, ali i same Države prema ovom sektoru budućnosti, za nas i sadašnjosti.

Koji su izvori sakupljanja starog papira?

Od ukupnih količina koje PS FHB sakupi u toku godine iz privrede sakupimo 60% starog papira i ambalažnog otpada. Što se tiče individualnih sakupljača, koji su uglavnom romske populacije sakupimo skoro 25% ambalažnog otpada i starog papira, a od javno-komunalnih preduzeća oko 15%.

Koji procenat otpadnog papira završi na deponijama? Gde vidite uzroke evidentno niskog nivoa razvrstavanja komunalnog otpada na samom izvoru, kao i eventualne načine rešavanja ovog problema?

Prema nezvaničnim procenama, a na našu veliku žalost, oko 20% – 35% starog papira od ukupnih količina koje se generišu u Srbiji završi na deponijama. Na žalost, veći procenat našeg stanovništva još uvek nema razvijenu kulturu razvrstavanja smeća. Tome treba dodati i ulogu države i lokalne samouprave koje nedovoljno čine kako bi stimulisale razvrstavanje reciklabilnih materijala od komunalnog otpada na samom izvoru, u domaćinstvima koja su veliki generatori otpada. Nemamo odvojene cene komunalnih usluga za razvrstan i nerazvrstan otpad iz domaćinstava kao i kontrolu ovog procesa. Nerazvrstan otpad iz domaćinstava najvećim delom završava na deponijama gde su mnogi reciklabilni materijali, prevashodno stari papir, potpuno nekorisni jer se ambalažni otpad i stari papir meša sa komunalnim i organskim otpadom, pri čemu se gubi reciklabilna vrednost pa je sortiranje puno otežano ako ne i potpuno nemoguće. Jedno od strateških pitanja jeste razdvajanje opada na izvoru. Shodno tome, nadležna ministarstva, pre svega Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine kao i Ministarstvo lokalne samouprave treba da nađu nov pristup prema stanovništvu i domaćinstvima jer su oni nesumnjivo najveći neiskorišćeni izvor reciklažnog otpada kao što su ambalažni otpad i stari papir.

Ima li potrebe i eventualnih rešenja za legalizaciju neformalnih sakupljača? Na koji način je PS FHB pokušao da doprinese rešavanju ovog problema?

PS FHB je veliki pobornik ideje da se status Romskih sakupljača legalizuje. Učestvovali smo u raznim projektima na nivou Države, sa Ministarstvima kao i na lokalnom nivou sa Gradovima i Opštinama. Međutim svaki pokušaj se završavao na samom početku, jer Država nije u mogućnosti da finansijski isprati rešavanje problema i njihovu inkluziju u društvo. Nažalost PS FHB, u ovom trenutku PS FHB, i pored želje i zainteresovanosti, nema način da više podrži neformalne sakupljače više nego što to trenutno čini dajući im posude/tehniku za odlaganje ambalažnog otpada i trgujući sa njima po tržišnim uslovima. Drugu opremu/tehniku, kao što su prese, pres kontejneri i sl. smo u više navrata i pokušaja želeli da im damo na uslužno korišćenje, ali nije bilo mogućnosti da se ista instalira jer nemaju pristup električnoj energiji, a nemaju ni vozačke dozvole da im se eventualno ustupi neko vozilo. Oni, na žalost su još uvek na margini, ne postoje u društvu i potpuno su nevidljivi za sistem. Da bi ovakva neka akcija sa postavljanje modernije tehnike i njihove šire integracije u sistem sakupljanja ambalažnog otpada uspela neophodna je sanacija i uređenje njihovih nehigijenskih i neuslovnih naselja, za šta nije dovoljan samo PS FHB.